Pronadji Sebe

Dobro dosli na moj blog!

24.08.2016.

Pogresna odluka

Zasto? Ne znam, to je moj odgovor. Da li se ikad pitam? Pitam se, ali ko ce znati taj odgovor, na svetu ima 6,5 milajardi ljudi, svako od tih ljudi ima drugaciji karakter i drugacije misljenje. Svako ce svoj problem shvatiti kao najveci i svako ce postupiti drugacije, neko ce se mozda suprotstaviti problemu, a neko ce mozda samo uzeti alkohol ili drogu i resti ih al dokle to traje? Jedna noc, kao sto rekoh, ali sta cemo kada dodje jutro, kad se pogledamo u ogledalo a svi problemi su ipak tu, nista nije nestalo, opet cemo to uraditi? I da nestace opet to vece, ali sutra kada se opet probudimo i kada sagledamo situaciju sta ce biti? Nece nas vise cekati samo taj jedan, varate se, ceka ce nas jos jedan, i tako svaki dan, problem za problemom ide, ako se ne otarasimo jednog dobicemo ih jos , ne svaki dan, ali vecinom vremena samo ce nam se skupljati, a kada vise ne vidimo izlaz iz situacije, jer smo se poceli opijati ili drogirati zbog jednog problema, kao i problemi sto imaju potrebu da dolaze ako ih ne resimo, tako i ako se ne resimo droge imamo potrebu da je uzimamo sve vise i vise, i kada dodje dan i kada se ne probudimo? Kada nas nema da se pogledamo u ogledalo, kada nema ko da nam kaze jos jedan problem, da li smo srecni? Mozda, ja to ne znam, ali sta je sa ljudima koju su hteli da pomognu da resimo to? Sta je sa svim tim ljudima koji nas vole? Osecaj da su mogli ali nas nisu izvukli, nositi se sa tim ceo zivot? Mii smo ti koji znaju da to nije istina, oni ne, ali nas vise nema, oni ne znaju sta je istina. Mi smo ti koji mogu nekom da upropaste zivot, koji mogu staviti na nekog osecaj krivnje koji je laz i neispravan. Mi smo ti koji smo samo zbog jednog problema odlucili da se predamo, koji smo sami odlucili da hocemo jos problema, koji smo se povlacili i bezali, jer smo kukavice, koji nisu prihvatili ili pitali za pomoc.. Ali sta bi bi bilo da odjednom imamo sve problem, a da nismo birali ovaj put, da li bi se izvukli? Zasto mislite da ne, zasto mislite da bi bio stvoren neki problem koji se ne moze resiti? Sve se moze resiti, samo ako to zelite i ako verujete u to Ali sa obzirom da na svetu ima 6,5 milijardi ljudi, i previse samoubistva svakog dana, bas zbog ove teme. Za te ljudi koji se nisu nasli spremni koje nije imao ko da podrzi koji su jednostavno pokusavali da rese probleme ali koju si zapadali samo dublje jer nisu znali ispravan nacin, jer nije imao ko da im kaze kako dalje? Covek je stvoren da ima nekog pored sebe, ne da budem sam, stvoren je da mu treba neko ko ce da veruje u njega da ga podrzi, da dodje kad ga oteramo od sebe, ko bez obzira na sve nece prestati da se oseca kao prvog dana, noci ko ce da se suprodstavi celom svetu samo ako ga mi drzimo za ruku. Svakom od nas treba neka podrska. Ali sta cemo sa onom cinjenicom da svi jednom odu? Nastavak uskoro...

22.08.2016.

Pronadji sebe

Dodje noc i onda stvari postaju carobne, ulazimo u druge dimenzije i druge svetove, postojimo samo mi i osoba koja vam pomaze da dobijete takav osecaj. Pored sebe morate imati takvu osobu, da bi doziveli ono nesto stvarno posebno, lako je osecati se posebno sa najlepsom haljinom, na nekoj glamuroznoj zurci, sa materijalnim stvarima, da, ali mi ne pricamo o takvoj vrsti posebnog. Ove je vrsta koja traje i traje, koju osecas sve vreme, koja ne moze da se izgubi i zaboravi jer ih je bilo puno ovo je jedan jedini osecaj, koji ce te doziveti samo jednom sa jednom osobom izabranom za vas. Ne znaci to uvek da sa tom osobom morate ostati do kraja, pa ljudi nije ovo bajka, ovo je zivot, gde jutro dodje i upropasti sve. Sa jutrom dolaze obaveze problemi, finansiski, privatni ili poslovni, ali svi problemi su opet tu koje smo preko noci stavili sa strane, da uzivamo u caroliji. Pa ako se ja pitam da postoji sam ta noc i taj osecaj ljudi se nikad ne bi razilazili, ali da li bi bilo zabavno? Bez tuge bez srece bez osecaja razocarenje ili odusevljenja, da taj osecaj nocu je sreca, ali da li bi znali da je osetimo, da se radujemo toj sreci ili bi to samo bila navika, kako bi uposte znali kako je biti srecan… Svi koji kazu da je glup onaj ko nam je dao i stvorio da ovako zivimo, grese, ne nije on glup mi smo glupi, pitate se zasto? Mi zivimo svoj zivot za sebe, covek je stvoren da se nada, da bude tuzan,srecan i sa svim ostalim osecanjima. Svaki covek na ovoj planeti je bar nekad osetio svaki od ovih osecaja, e sad svako kaze da ali nemaju svi iste probleme neko vece neko manje, da ja se slazem sa vama, ali taj drugi covek koji ima mnogo vece probleme, on je nauci da bude jaci od prvog koji ima male problem, a kada prvom coveku sutra dan u zivotu dodju jos problema on ce nauciti da bude jak isto toliko. Svakom od nas zivot da onoliko problema sa kojima mozemo da se nosimo. Svi mi gledamo kako da pobegnemo od problema kako da utisamo to nesto u nama, kako da nastavimo da zivimo i obavljamo stvari normalno, kako da nas bes ne prenosimo na porodicu ili iskaljujemo na ljude koji samo hoce da pomognu. Nazalost ne biramo svi pravi put da to ispravimo.