Pronadji sebe

Dodje noc i onda stvari postaju carobne, ulazimo u druge dimenzije i druge svetove, postojimo samo mi i osoba koja vam pomaze da dobijete takav osecaj. Pored sebe morate imati takvu osobu, da bi doziveli ono nesto stvarno posebno, lako je osecati se posebno sa najlepsom haljinom, na nekoj glamuroznoj zurci, sa materijalnim stvarima, da, ali mi ne pricamo o takvoj vrsti posebnog. Ove je vrsta koja traje i traje, koju osecas sve vreme, koja ne moze da se izgubi i zaboravi jer ih je bilo puno ovo je jedan jedini osecaj, koji ce te doziveti samo jednom sa jednom osobom izabranom za vas. Ne znaci to uvek da sa tom osobom morate ostati do kraja, pa ljudi nije ovo bajka, ovo je zivot, gde jutro dodje i upropasti sve. Sa jutrom dolaze obaveze problemi, finansiski, privatni ili poslovni, ali svi problemi su opet tu koje smo preko noci stavili sa strane, da uzivamo u caroliji. Pa ako se ja pitam da postoji sam ta noc i taj osecaj ljudi se nikad ne bi razilazili, ali da li bi bilo zabavno? Bez tuge bez srece bez osecaja razocarenje ili odusevljenja, da taj osecaj nocu je sreca, ali da li bi znali da je osetimo, da se radujemo toj sreci ili bi to samo bila navika, kako bi uposte znali kako je biti srecan… Svi koji kazu da je glup onaj ko nam je dao i stvorio da ovako zivimo, grese, ne nije on glup mi smo glupi, pitate se zasto? Mi zivimo svoj zivot za sebe, covek je stvoren da se nada, da bude tuzan,srecan i sa svim ostalim osecanjima. Svaki covek na ovoj planeti je bar nekad osetio svaki od ovih osecaja, e sad svako kaze da ali nemaju svi iste probleme neko vece neko manje, da ja se slazem sa vama, ali taj drugi covek koji ima mnogo vece probleme, on je nauci da bude jaci od prvog koji ima male problem, a kada prvom coveku sutra dan u zivotu dodju jos problema on ce nauciti da bude jak isto toliko. Svakom od nas zivot da onoliko problema sa kojima mozemo da se nosimo. Svi mi gledamo kako da pobegnemo od problema kako da utisamo to nesto u nama, kako da nastavimo da zivimo i obavljamo stvari normalno, kako da nas bes ne prenosimo na porodicu ili iskaljujemo na ljude koji samo hoce da pomognu. Nazalost ne biramo svi pravi put da to ispravimo.

bezidentiteta
Ovim blogom bih volela pre svega da pisem o zivotu, osecanjima, raznim problemima ili situacijama. Tema koja me jako interesuje, a mislim da se svi zapitamo isto u nekom preiodu zivota, sta cemo dalje, kako cemo dalje, jednostavno nam je dosta vise potrosenih dana i hocemo da upoznamo sebe, da znamo zbog cega smo mi tu uopste koja je nasa funkcija u zivotu sta cemo dalje da radimo, cime cemo se baviti u buducnosti i tako te teme. Upoznavanje samog sebe je najcesce najtezi poso, jer mi u toku odrastanja kreiramo nas karater, malo kako bi sami zeleli malo kako smo primorani, ali da li je istina ono sto mislimo da smo zaista? Da li se iza ti nasih kreiranih stvari dok smo bili mladi i ludi, ili povuceni i depresivni, krije neka sasvim druga osoba koja ceka da bude otkrivena.

Komentariši